Pitanje br. 12

Pitanje:Ukoliko zbog lošeg rada carinika na ispostavi dođe do neopravdanog zastoja robe i zbog toga za kamion treba platiti ležarinu, da li se može i na osnovu kog propisa za isnos ležarine opteretiti Uprava carina i na nju prevaliti trošak? Odgovor:Carinskim zakonom nisu striktno određeni rokovi u kojima carinski organi moraju izvršiti pojedine rednje. Na primer članom 78 stav 1 tačka 2 Carinskog zakona je određeno da radnje koje su potrebne da se za robu obuhvaćenu sažetom deklaracijom odredi dozvoljeno postupanje...

Detaljnije +

Pitanje br. 11

Pitanje:Šta se dešava ako špediter prilikom carinjenja ne posumnja u tačnost podataka o robi, a carina mu ospori tarifni broj? Odgovor:Ako u fakturi i ostalim ispravama koje prate robu postoje podaci neophodni za identifikovanje robe, tj nepostoji sumnja u vezi sa vrstom robe na osnovu kojih špediter u deklaraciji označi tarifni broj za robu, a carinski organ mu ospori taj tarifni broj, špediter odnosno deklarant može nakon prijema zapisnika u roku od tri dana od dana prijema zapisnika na isti uložiti...

Detaljnije +

Pitanje br. 10

Pitanje:Špediter je dobio od uvoznika nalog za carinjenje organskog razređivača koji treba da bude svrstan u tarifni broj 38 14001000 koji treba da se uveze iz Bugarske. Špediter ima od uvoznika nalog za rad u kojem je naveden komercijalni naziv robe, a vozač će sobom doneti fakturu, CMR, uverenje o poreklu i kvalitetu robe i laboratorijsku analizu prodavca. Špediter se plaši odgovornosti za prekršaj ako carinska laboratorija nadje da se radi o robi koja se svrstava u drugi tarifni broj...

Detaljnije +

Pitanje br. 9

Pitanje:Novi traktori uvezeni 2003. godine po osnovu lizinga carinjeni su prema odgovrajućem tarifnom broju sa stopom carine od 10 posto. Međutim posle obračuna amortizacije za naplatu carine u 2004. godini, carinski organ menja naimenovanje robe tako da te traktore svrstava u tarifni broj carinske tarife za upotrebljavane traktore sa stopom carine od 20 odsto sa obrazloženjem da se roba carini prema trenutnom stanju. Da li je ovakav postupak osnovan? Odgovor:Smatram da carinski organ nije imao osnova da za obračunati period amortizacije...

Detaljnije +

Pitanje br. 8

Pitanje:Ista roba je više godina carinjena po jednom tarifnom broju i u više postupaka revizije i kontrole carinski organi nisu stavljali primedbe na tarifiranje te vrste robe. Međutim sada su ti isti organi zauzeli stav da tarifni broj za tu robu nije dobro označavan i da označenje treba preinačiti u drugi tarifni broj sa većom stopom carine. Da li je osnovana naknadna naplata razlike za višu stopu carine? Odgovor:Prema članu 105 Carinskog zakona, carinski organ može po službenoj dužnosti proveravati ispravnost...

Detaljnije +

Pitanje br. 7

Pitanje:Obzirom na preporuku Uprave carina carinarnicama da ne dozvoljavaju pregled robe pre carinjenja, da li je prethodni pregled robe zakonski moguć? Odgovor:Prema važećim carinskim propisima prethodni pregled robe nije zabranjen. Ovaj pregled se obično zahteva u slučajevima kada špediter posumnja da podaci u ispravama koje prate robu neodgovaraju pravom stanju robe. Carinski organ nema osnova u važećim propisima da ne dozvoli prethodni pregled robe. U slučaju da carinski organ ne dozvoli prethodni pregled robe, a prilikom pregleda se utvrdi neslaganje podataka...

Detaljnije +

Pitanje br. 6

Pitanje:Da li postoji način da u slučaju neslaganja podataka o uvoznoj robi u dokumentima koja se podnose uz deklaraciju sa nadjenim stanjem prilikom pregleda robe, za prekršaj bude odgovoran uvoznik a ne špediter? Odgovor:U svakom konkretnom slučaju na osnovu činjenica i dokaza koji se pribave u prekršajnom postupku, utvrđuje se da li postoji prekršaj i ko je za isti odgovoran. Ne mora uvek špediter biti odgovoran za prekršaj. To zavizi od toga da li je u postupku dokazano da je on...

Detaljnije +

Pitanje br. 5

Pitanje:Prilikom pregleda robe deklarisane za carinjenje carinski organ je ustanovio da sva deklarisana roba nije preferencijalnog porekla, odnosno da je za samo jedan deo robe zemlja porekla Hrvatska a za drugi deo zemlja porekla Kina. Da li carinski oragan ima pravo zadržavanja robe do okončanja carinskog postupka ukoliko su špediter i uvoznik prihvatili nalaz carinskog pregleda i ako su na svu robu plaćene carinske dažbine? Odgovor:Carinski organ može shodno članu 386 Carinskog zakona zadržati i staviti pod carinski nadzor do okončanja...

Detaljnije +

Pitanje br. 4

Pitanje:Pod 2 JCI u postupku tranzita od strane CI Šid strana roba upućena CI Gradina kao izlaznoj i kod iste nije razdužena. Carinarnica Novi Sad je pokrenula prekršajni postupak protiv špeditera. Obzirom da je od carinske službe Bugarske pribavljena deklaracija iz koje se vidi da je roba istupila iz Srbije preko graničnog prelaza Gradina i ocarinjena u Bugarskoj, da li špediter može biti oslobođen odgovornosti za prekršaj? Odgovor:Nažalost u konkretnom slučaju špediter će biti ovlašćen odgovornim i kažnjen za prekršaj iz...

Detaljnije +

Pitanje br. 1

Pitanje:Da li je pri carinskom pregledu uvezene robe dopremljene kontejnerom ili istovaru iste u carinsko skladište obavezno unošenje podataka o stanju i broju brodske i druge plombe u zapisnik? Odgovor:Unošenje u zapisnik podataka o stanju plombi na kontejneru sa uvezenom robom se ne vrši obavezno, a ako je roba u kontejneru smeštena u carinsko skladište podaci o istoj se upisuju u magacinsku knjigu. U zapisnik se upisuju samo podaci o stanju plombi za koje se utvrdi da su uništene, kao i...

Detaljnije +